Punk/Ska/Hardcore band from Smederevo, Serbia. Ja sam bend. Da svi mi nešto sviramo, zviždućemo, dakle postojimo i živimo. Kada sam rođen?! Okruglo, pre 20 godina, 1991. godine, 05. juna. Ispunjeni tom radošću, svakako priču neću odmah preseliti u materične dane, jer je ionako sve u materinoj. A ispod haube? Četiri konjske snage. Možda motor jeste za generalku, al’ ova konstrukcija funkcioniše od 1998. i nema potrebe bilo šta čačkati. Bilo je ranije svakojakih eksperimentisanja, ali to nije bilo to. Zvrle i Srećko, radilica i klip (bubanj i bas), Borko i Miša karburator i ventili (glas i gitara), brm-brm! Šta nam je to u CD plejeru?! „Na mladosti je naša budućnost“, životna mudrost, te sagledavajući svet njihovim očima, masprodukcija i potrošački duh koji šaraju rožnjače, naterala nas je opet na snimanje maksi-singla. Ovaj se zove Simboli revolucije (2011). Rekli bi neki, lakše je praviti po par pesmica; mislim da greše. Ne želimo da vam dosadimo i da vas maltretiramo! Kada budemo pravili album, znajte da smo krenuli u kinki-sadistički pohod. Mmm... sviđa vam se?! Stiže i ostatak. Punoletstvo smo obeležili mnogim priredbama. Slavio se EP, Doza stvarnosti (2009), širom zemlje i u komšiluku. Ulepšavale su se igranke, svadbe i festivali. Sa televizije se nismo skidali. Svi su nas voleli. A pre toga? Pre toga jeste bilo izuzetno turobno vreme, ali iz ovog ugla gledano, mi smo bili strani plaćenici. Holandija baš i nije neka srpska zemlja, zar ne ;-) Trošio se kerozin umesto bezolovnog. Dva puna albuma El Grande (2004) i 3rd Shift (1999), a u međuvremenu i eksluzivno snimanje pesama za kompilaciju Never Say Die! (2000) Za naše tržište je Treća smena (1998) izašla za ITMM records. Ima li to „pre toga“ još neko „pre toga“ - “PRE-pre toga“? Zavirićemo malo u majstorsku radionicu sa prototip modelima. Mene može imati svako (1997) je još jedan maksi singl (EP). Prethodnica su mu bili trkački model pune albumske snage Trka je počela (1995) i sedan-model Život je lep (1992), ujedno i godfather ovog našeg benda, Potres.